Na spoljašnjim polnim organima lečimo dve veoma česte promene – kondilome odnosno genitalne bradavice (condylomata acuminata) i lihen (lichen simplex chronicus, lichen sclerosus).

Pored toga, takođe odstranjujemo druge vrste bradavice (npr. moluske) i različite izrasline.

Laserom takođe vrlo efikasno otklonimo marsupializaciju cista Bartolinijeve žlezde.

Kondilomi

U odnosu na rezultate različitih studija, možemo reći da je laserska vaporizacija kondiloma odličan način lečenja. Kondilomi se uspešno odstrane tako da energija lasera bradavice pretvori doslovno u paru (vaporizacija). Pri tome, možemo da kontrolišemo širinu i dubinu do koje upotrebljavamo laser, pa tako ne nastaje nepotrebna šteta na zdravom tkivu tj. šteta je minimalna.

Pre laserske intervencije, područije anestetišemo sa lokalnim anestetikom (lidokain ili srodni lekovi) koji injiciramo tik pod pokožnicu. Efekat anestezije se pojavi skoro odmah, tako da pacijentkinje tokom nastavka intervencije ne osećaju nikakav bol.

Para koja se stvara prilikom vaporizacije kondiloma se izsisava u poseban filter, pa tako nemamo deliće virusa u vazduhu.

Anestetični efekat prođe dva sata nakon injiciranja leka. Pacijentkinje mogu da osećaju blago peckanje na mestu intervencije. Bol pri uriniranju je umeren. Vrlo retko je tih bolova više.

Proces celjenja je pri upotrebi lasera vrlo brz i zavisi od opširnosti promena i dubine do koje smo morali da upotrebimo laser. Kod blagih oblika se celjenje završi nakon dve nedelje, pri opširnijih nakon 4 nedelje, dok se kod vrlo opširnih celjenje završi u toku 6 nedelja. Osim u primerima vrlo opširnih i dubokih kondiloma, bolovanje nije potrebno. Savetujemo dva puta dnevno umivanje polnog organa sa čajem od kamilice do zaceljenja pokožnice.

Laser se relativno retko upotrebljava za odstranjivanje kondiloma. Za to postoje 2 uzroka: visoka cena aparature i posebno znanje koje mora da pridobije operater.

Kod nas je laser metoda izbora za lečenje kondiloma.

Više o kondilomima pročitajte ispod.

Lihen

Lihen je hronična bolest spoljašnjeg polnog organa koja se prezentuje u bledim promenama kože i uglavnom zahvata male stidne usne i okolinu klitorisa, a može da zahvati velike usne i međicu. Zahvaćeni organi polako gube osećaj za dodir, zarastaju a pre svega svrbe i ponekad peku.

Standardna terapija je uglavnom upotreba lokalnih krema koje sadrže kortikosteroide. Tome dodajemo i kreme koje sadrže estrogen ili testosteron. Terapija nije posebno uspešna pa smo zadovoljni već ako popusti svrab.

Najnovija terapija laserom ukazuje na trajnije popravljanje neprijatnih simptoma.

Kožu zahvaćenog predela prvo lokalno hladimo hladnim vazduhom i onda upotrebimo laser koji prodire u dubinu od 2 do 3 mm. Dim koji pri tome nastane provodimo u posebne filtere da ga pacijentkinje i osoblje na bi udisali. Na tu terapiju koža odreaguje stvaranjem kapilara koji zahvaćenom tkivu vraćaju normalnu ružičastu boju. Zrašćanja popuštaju, vraća se uobičajni osećaj za dodir i popusti svrab kože.

Pre početka lečenja laserom moramo da potvrdimo diagnozu uzimanjem tkiva (biopsijom) za patohistološki pregled.

Seanse laserom traju oko 20 minuta i nisu bolne. Već nakon dve do tri seanse je osećaj promene vrlo primetan. Uglavnom je potrebno 4 do 5 seansi u jednomesečnim razmacima. Nakon seansi bolovanje nije potrebno.

Ciste bartolinijeve žlezde

Svaka žena ima na ulazu u vaginu sa leve i desne strane po jednu Bartolinijevu žlezdu. Osnovna funkcija tih žlezda je vlaženje vagine pri polnom odnosu. Zdrave žlezde ne možemo da napipamo. Ako se zatvore njeni otvori, počne sluz da se nakuplja u samoj žlezdi koja može bizarno da poraste – kao kokošije jaje.

Cista uglavnom ne boli ali ako u nju prodru bakterije, zagnoji se i nastane izuzetno bolan abces koji zahteva hitno hirurško lečenje u opštoj anesteziji – odnosno u bolnici.

Ciste lečimo marsupializacijom, što znači da na približnom anatomskom mestu njenog otvora napravimo novi otvor. Zahvat obavimo skalpelom a ranu zašijemo. Na žalost, otvor se često opet zatvori i pacijentkinji je potreban novi zahvat.

Kada za zahvat upotrebimo laser, šivenje nije potrebno a uspeh je bolji –ponavljanje cisti je manja.

Anogenitalne bradavice ili kondilomi

Osnovne karakteristike

Osnova nastanka kondiloma je infekcija HPV virusima. Prenose se direktnim kontaktom sa inficiranom površinom kože ili sluzokože obolelog, a takođe i kontaktom sa njegovim već otpalim keratinocitima. Niknu na malim povredama kože i sluzokože, a najčešće na ulazu u vaginu, na malim usnama, klitorisu i kod izlaza mokraćne cevi. Takođe je često zahvaćena donja trećina vagine, perianalna regija i sam anus. Analni polni odnosi nisu neophodni za takvo širenje. Iz navedenih mesta se kondilomi mogu širiti u prepone, na međicu i preko velikih usana na venerin breg. Brzom i širokom širenju značajno doprinosi brijanje polnog organa.

Muškarci su većinom prenosioci HPV. Kod njih se kondilomi razvijaju retko.

Vrste kondiloma

Bitne karakteristike kondiloma su njihov izgled, različitost oblika i veličina. Poznajemo:

• bodljaste (spike)
• pločaste (flat)
• džinovske
• ravne
• mikrokondilome
• kondilomatozne karcinome

Bodljasti kondilomi su najčešći i nisu uvek jednolikog izgleda. Često se združuju u papilarne i verukozne oblike. Ako se združi više papilarnih bradavica u jednu strukturu mogu da poprime izgled karfiola. Na dodir su meki, a na površini su sitne bodljice u kojima možemo sa kolposkopom videti kapilare. Najčešći su na zadnjoj komisuri, malim usnama i na donjoj trećini vagine. Mogu biti različitih boja i nijansi – od svetlijih od kože do izuzetno tamnih, koje je preporučljivo histološki proveriti da bi isključili VIN III lezije i Bowenovu polipozu. Citološki su značajne koilocitne promene jedara. Prouzrokuju ih HPV tip 6 i 11.

Pločasti kondilomi su izdignuti od podloge, glatke površine, svetleći i često tamnije pigmentovani od okoline. Niču pojedinačno, a takođe ih vidimo i združene u šire lezije. Česti su na dlakavom delu polnog organa i na međici. Prouzrokuju ih HPV tip 3 i 4.

Džinovski kondilom ili Buschke Loewensteinov tumor obično nastane kao mala kondilomska promena koja uskoro invazivno ošteti i razjeda tkivo u okolini i poraste u izuzetno velike oblike. Tumor je histološki benigni, ne metastazira i često je izolovan HPV tip 6.

Ravne kondilome možemo da vidimo kao beli epitel ili punktacije u nivou kože i sluzokože malih usana tek nakon tretiranja sa acetatnom (sirćetnom) kiselinom. Od zdravog tkiva su neravno odvojeni i multifokalni. Pre upotrebe acetatne kiseline mogu da se vide kao leukoplaktičke tačke.

Mikrokondilomi su sitne baršunaste promene ograničene na sluzokožu ulaza vagine. Mogu da budu diskretni ili da prerastaju celu sluzokožu do himena, pa i sam himen. Nakon tretmana sa acetatnom kiselinom površina izbledi, a na histologiji možemo videti oko centralnog kapilara koilocitne promene. Prouzrokuju ih HPV tip 6 i mnogi drugi. Šira studija na GK UKCLJ, koja je u završnoj fazi, će pomoći da se razjasne najčešći tipovi u našoj populaciji.

Kondilomatozni karcinom je redak oblik pločasto-ćelijskog (planocelularnog) karcinoma povezanog sa bodljastim kondilomima.

Pošto se na koži vulve pojavljuju i druge promene, moramo ih razlikovati od kondiloma – moluske, fibromi, fibroepitelijski polip, lipom, adenom i kondilomata lata sifilisa.

Kolposkopija kondiloma

Kolposkopija je obavezna kod ravnih kondiloma i mikrokondiloma uključujući upotrebu acetatne kiseline i Schilerovog testa. Upotreba je ista kao pri kolposkopiji materičnog vrata. Ostali oblici kondiloma su tako patognomonični da ih retko kolposkopiramo. Naravno, kolposkopiramo uvek u primerima sumnje – neobični oblici, boje i ulkusi. Uvek kada sumnjamo je takođe neophodna histološka verifikacija.

Lečenje

Kod polno aktivnih osoba se kondilomi smatraju za polno prenosivu bolest. Istovremeno predstavljaju estetski problem i većinu pacijentkinja psihološki opterećuju.

Možemo da ih lečimo sa hemijskim sredstvima – na koži sa ubiquinonom, a na sluzokoži sa skinsept mukozom. Od destrukcijskih metoda je, u odnosu na rezultate, metoda izbora laserska vaporizacija. Upotrebljavaju se još i elektrokoagulacija i krioterapija. U slučaju džinovskih kondiloma je metoda izbora hirurgija sa rekonstrukcijom.

Poseban problem su trudnice sa kondilomima. Zbog promenjenog imunskog odovora u toku trudnoće, bodljasti kondilomi češće izniknu i brzo rastu, a nakon porođaja često nestanu. Ipak, dete može da se inficira prilikom vaginalnog porođaja i da dobije bodljaste kondilome pa čak i laringealne papilome. Zbog toga je trudnice potrebno lečiti.

Laserska vaporizacija

U odnosu na rezultate različitih studija, možemo reći da je laserska vaporizacija kondiloma odličan način lečenja. Kondilomi se uspešno odstrane tako da energija lasera bradavice pretvori doslovno u paru (vaporizacija). Pri tome, možemo da kontrolišemo širinu i dubinu do koje upotrebljavamo laser, pa tako ne nestaje nepotrebna šteta na zdravom tkivu, odnostno je minimalna.

Pre intervencije sa laserom, područije anestetišemo sa lokalnim anestetikom (lidokain ili srodni lekovi) koji injiciramo tik pod pokožnicu. Efekat anestezije se pojavi skoro odmah, tako da pacijentkinje tokom nastavka intervencije ne osećaju nikakav bol.

Para koja se stvara prilikom vaporizacije kondiloma se izsisava u poseban filter, pa tako nemamo deliće virusa u vazduhu.

Anestetični efekat prođe dva sata nakon injiciranja leka. Pacijentkinje mogu da osećaju blago peckanje na mestu intervencije. Bol pri uriniranju je umeren. Vrlo retko je tih bolova više.

Proces celjenja je pri upotrebi lasera vrlo brz i zavisi od opširnosti promena i dubine do koje smo morali da upotrebimo laser. Kod blagih oblika se celjenje završi nakon dve nedelje, pri opširnijih nakon 4 nedelje, dok se kod vrlo opširnih celjenje završi u toku 6 nedelja. Osim u primerima vrlo opširnih i dubokih kondiloma, bolovanje nije potrebno. Savetujemo dva puta dnevno umivanje polnog organa sa čajem od kamilice do zaceljenja pokožnice.

Laser se relativno retko upotrebljava za odstranjivanje kondiloma. Za to postoje 2 uzroka: visoka cena aparature i posebno znanje koje mora da pridobije operater.

Kod nas je laser metoda izbora za lečenje kondiloma.

Lichen

Vodeći problemi lihena su bolovi na polnom organu i svrab. Koža se menja u tvrđu i prebledelu površinu sa lošim osećajem za dodir, a povremeno se klitoris i male stidne usne slepljuju. Na početku kod blagih oblika nema neprijatnih simptoma.

Uzroci za nastanak lihena nisu zaista poznati. Sigurno da njegovom nastanku doprinosi pogrešan rad imunog sistema (slično kao kod ostalih autoimunih bolesti), ponekad nedostatak polnih hormona i prethodne povrede tih predela.

Bolest nije prenosiva, tako da se ne prenosi ni polnim kontaktima.

Češće se pojavljuje kod žena u postmenopauzi. Sve više se pojavljuje kod žena u rodnom periodu i čak kod dece. Mogu da obole i muškarci. U pubertetu se stanje kod dece obično popravi.