Promene na grliću materice možemo da razdelimo na one koje prouzrokuje infekcija sa HPV i ostale koje nisu povezane sa HPV.

Razlikujemo ih tako što uradimo HPV test sa posebnim brisom. Takođe, taj bris možemo da uzmemo u Ginekologiji Meglič.

Od patologija grlića materice koje ne prouzrokuju HPV često zapažamo krvarenje nakon polnog odnosa, obilan iscedak i promenjen PAP bris. U svim tim primerima je potrebna kolposkopija.

Od patologija grlića materice koje prouzrokuju HPV su najčešći patološki PAP brisevi, neke prekancerozne promene i rak.
PAP brisom citološko ocenjujemo ćelije na grliću materice. Uz pomoć PAP brisa se lakše odlučimo da li je pacijentkinji potrebna kolposkopija, biopsija, bris na HPV i slično. Metodu je 1941. predstavio Georgios Papanikolau, ginekolog u New Yorku.

KOLPOSKOPIJA

Dr. Hans Hinselman, šef ginekološke klinike u Hamburgu, je 1925. godine izumeo kolposkop. To je uređaj sa lampicom sa kojom 10 puta uvećano gledamo promene na grliću materice, vagini i spoljašnjim genitalijama. Uz neka poboljšanja i metode bojenja, kolposkopiju uspešno upotrebljavamo i danas.
Kolposkopijom, u toku ginekološkog pregleda, ocenjujemo prirodu promena i potpuno je bezbolno. Ako ocenimo da je potrebno promenu koju vidimo još i patohistološki proveriti (ocena da li je prekancerozna ili kancerozna promena), uradimo biopsiju tako da uzmemo delić grlića materice tj. materičnog vrata. Većina pacijentkinja oseti biopsiju samo kao dodir bez posebnih bolova.
Možemo da kolposkopiramo i trudnice ali je takva kolposkopija, zbog svoje zahtevnosti, rezrvisana jedino za najiskusnije kolposkopiste.

PROMENE KOJE PROUZROKUJE HPV

HPV infekcije se prenose dodirom sa inficiranom kožom. Virusi mogu da se nalaze na polnom organu ili njegovoj okolini. Od 10 ljudi više od 8 ih se inficira u svom životu. U većini primera infekcije, virus ne prozrokuje probleme ili štetu jer se imunski sistem oslobodi infekcije. Moguće je da se čovek zarazi različitim tipovima HPV. Za zapaljenje je osetljivija osoba sa oslabljenim imunim sistemom. Infekcija značajno lošije protiče kod pušača.

Infekciju možemo efikasno da preprečimo vakcinacijom protiv HPV ako se vakcinišemo još pre ulaska u polni život. Dokazano je da vakcinacija pomaže kod ponavljanja bolesti i kod osoba koje su se već inficirale i razbolele. Vakcinišemo i u Ginekologiji Meglič.

Osobe koje su zaražene sa HPV u većini slučajeva uopšte ne znaju da su zaražene. Kod većine žena (90%) infekcija spontano prođe nakon 8 do 12 meseci.
Kod nekih žena (10%) može da se razvije perzistentna (trajna) infekcija sa HPV. Kod takvih je veći rizik za razvoj težih prekanceroznih promena i raka grlića materice.

Niskorizične displazije koje prouzrokuju HPV imenujemo takođe PIL-NS (po starom CIN I), a visokorizične PIL-VS (po starom CIN II i CIN III).
PIL-NS je čest kod mladih. 98% infekcija sa HPV isčezne tokom 2-3 godine. Mada, do 10% njih nakon približno 16 meseci napreduje u PIL-VS.
Za PIL VS je značajno da u 32% polako nazaduje, u 46% ostaje i u 22% napreduje u rak grlića materice.
U Sloveniji godišnje imamo 500 pacijentkinja sa PIL-NS i 1800 sa PIL-VS.

Uz pomoć odlične citologije (PAP brisevi), HPV brisevi, kolposkopije i biopsije, u Sloveniji odlično savladavamo promene na grliću materice, što nas uvrštava između prvih 5 država na svetu po uspešnosti savlađivanja raka grlića materice. Vakcinacijom protiv HPV ćemo biti još uspešniji.

CERVIKOSKOPIJA

Poseban dio kolposkopije je cervikoskopija u kojoj se zbog patološkog PAP brisa pregledava cervikalni kanal i uzimaju uzorci za patohistološku pretragu. Za pregled se koristi ambulantni histeroskop. Uglavnom se koristi kada se tijekom kolposkopije ne nađu promjene koje bi objasnile patološki PAP bris, posebice kada se žljezdane stanice identificiraju kao patološke.

Cervikalni kanal žene reproduktivne dobi

Cervikalni kanal žene u postmenopauzi